„Mačke ne moraju da preispituju svoje živote, jer ne sumnjaju u to da je život vredan življenja.”
„Mačja filozofija” Džon Grej
Najpoznatije umetnike svih vremena često ćete na fotografijama ili slikama videti sa mačkom. Mnogi od njih čuvali su mačke kao kućne ljubimce, a neki su ih koristili kao modele ili inspiraciju u svojim umetničkim delima. Da li je ovo slučajnost ili su mekani krzneni ljubimci zaista uživali status muza u životu svojih genijalnih vlasnika? Na ovo pitanje teško je odgovoriti, ali je svakako tačno da su mačke već vekovima izvor inspiracije i divljenja. Oduvek uživaju veliko poštovanje, ljubav i odanost umetnika.
Inspirisani nedavno objavljenom knjigom „Mačja filozofija”, u nastavku teksta osvrnućemo se na mačke koje će zauvek biti prepoznatljive i posebne, zahvaljujući fotografijama i životima sa svojim poznatim vlasnicima. Možda ćemo uspeti da otkrijemo zbog čega su velikani svetske umetnosti voleli mačke i uživali u njihovom društvu, a možda će ova ljubav ostati tajanstvena poput same mačje prirode.
Salvador Dali
Salvador Dali dobio je ocelota, obojenog patuljastog leoparda, od kolumbijskog šefa države. Ocelot Babou je neko vreme viđan sa umetnikom i pratio ga je na uzici skoro svuda. Jednom ga je Dali doveo u restoran na Menhetnu i vezao ga za svoj sto, što je izazvalo veliku uznemirenost u restoranu, a on je objasnio da je Babou obična mačka koju je naslikao.
Babou je živeo na visokoj nozi u domu Dalija, gde je imao posebno mesto ispred mermernog kamina i putovao luksuznim brodovima na duga putovanja.
Međutim, Dalijev prijatelj, glumac Karlos Lozano nije bio siguran da je Babou srećan, jer je bio odveden iz svog prirodnog staništa. On je napisao u svojim memoarima: „Video sam samo jednom ocelota kako se smeje, onoga dana kada je pobegao, a gosti su se sakrili kao pacovi u zaklon.
Pablo Pikaso
Jedan od najvećih slikara, grafičara i vajra 20. veka poznat je i kao veliki ljubitelj mačaka. Još kao neafirmisani umetnik čuvao je i obožavao sijamskog mačora po imenu Minu. Kako su obojica imali krupne oči, često bi ih nazivali braćom.
Veliki je broj Pikasovih fotografija na kojima ćete ga videti sa mačkom ili mačićima u naručju.
Tokom jednog perioda svog stvaralaštva, Pikaso je često slikao mačke. Međutim, na slikama se nije radilo o umiljatim mačićima, već o iskrivljenim i često užasnim figurama.
Njegova najpoznatija slika mačke nosi naziv „Mačka jede pticu" (Cat Eating a Bird) i svojevrsni je osvrt na uspon nacizma iz tog vremena, iako umetnik ističe da je predstavio tamnu stranu mačje prirode.
Anri Matis
Poznati francuski slikar, grafičar, vajar i najpoznatiji predstavnik slikarskog pokreta fovizma imao je tri mačke: Minuš, Kuzi i La Pus.
Matisu su, baš kao i njegovom prijatelju Pablu Pikasu, mačke pravile društvo dok je stvarao i uvek je sa njima delio svoj doručak.
Kada se razboleo od raka i teško ustajao iz kreveta, mačke su mu pravile društvo sve do poslenjih dana.
Edgar Alan Po
„Voleo bih da pišem misteriozno kao mačka.”
Edgar Alan Po sa suprugom je čuvao mačku po imenu Katarina. Jedna od njegovih najstrašnijih priča nosi naziv „Crna mačka" u kojoj se radi o čoveku koga je ugrizao njegov mačak Pluton. Junak priče mačku izbija oko nožem i na kraju ga obesi u dvorištu. Nakon toga se u naratorov život vraća mačkov dvojnik. Polako počinje da se sveti, sve dok junak priče ne izludi toliko da svoju ženu ubije sekirom. Mačak je policajce repom naveo da pronađu ženin leš, a glavni junak priče biva uhapšen i osuđen.
Ernest Hemingvej
Hemingvejeva prva mačka, Grudvica (Snowball), imala je šest prstiju, a nekadašnja autorova kuća u Ki Vestu je danas dom velikom broju njenih potomaka. Neki ljudi u Americi za mačke sa šest prstiju koriste izraz „Hemingvejeve mačke".
Do kraja četrdesetih godina 20. veka Hemingvej je imao čak 23 mačke, a poznato je da ih je pominjao kao „fabrike predenja" i „sunđere ljubavi".
Hemingvej se divio mačkama zbog njihove inteligencije, elegancije i hrabrosti. Imena im je davao na osnovu poznatih ličnosti, a jednu od njih čak je naučio i da pije viski!
Alehandro Hodorovski
„Pet mačaka i jedna žena - to je sve što mi treba u životu.”
Alehandra Hodorovskog često ćete viđati sa mačkama na fotografijama. Divi se svojoj sivoj mački Dulsi, jer kaže da ona zna kako se odmara. Često je i sam imitira, oslobađajući mišiće i čisteći usta od reči. Opušta se zajedno sa njom i uči od mačke da uživa u sadašnjem trenutku.
Posebno je zanimljivo izdanje tarota sa mačjom tematikom koje je Hodorovski objavio 2021. godine. Knjiga je zasnovana na ideji da je mačak Kazan podstakao umetnika ka širem razumevanju značenja Tarota koje je umetnik pisao iz mačje perspektive.
Žan Kokto
Francuski pesnik, dramaturg i romanopisac obožavao je mačke. Poznata je njegova čuvena izjava da više voli mačku nego psa, jer policijske mačke ne postoje. Uvek je čuvao po nekoliko mačaka, najviše je voleo sijamske, a najpoznatija krznena ljubimica zvala se Medelin.
Bio je jedan od osnivača Kluba prijatelja mačaka u Parizu koji je organizovao brojne izložbe mačaka.
Endi Vorhol
Jedan od najvećih američkih umetnika objavio je 1954. godine knjigu ručno obojenih litografija pod naslovom „25 mačaka po imenu Sem i jedna plava maca”. Prema rečima njegovog rođaka, umetnik je počeo da okuplja mačke u trenutku kada se uplašio da će njegova mačka po imenu Hester postati usamljena. Nakon što su doveli u kuću drugu mačku i dali joj ime Sem, mačja porodica dostigla je 25 članova istog imena.
Vasilij Kandinski
Jedan od najpoznatijih ruskih umetnika istakao se kao pionir apstraktnog slikarstva. Međutim, iza ovog genija stajala je robusna narandžasto-bela mačka po imenu Vaske. Možete ih videti na fotografijama i zaključiti da dele posebnu vezu. Reklo bi se da je Vaske bio inspiracija za mnoga dela Kandinskog.
Pretpostavljamo da nakon ovog teksta želite da upoznate pravu stranu mačje prirode i da proniknete u naizgled tajanstvenu, ali vrlo jednostavnu filozofiju mačaka. Upravo o tome pisao je Džon Grej u „Mačjoj filozofiji,” a pre nego što je pročitate, izabrali smo za vas jedan zanimljiv odlomak:
„Nekoliko filozofa potvrdilo je da se od mačaka nešto može naučiti. Nemački filozof iz devetnaestog veka Artur Šopenhauer (rođen 1788. godine) poznat je po ljubavi prema pudlama, o kojima se starao u svojim poznim godinama, nadenuvši im redom ista imena – Atma i Buc. Takođe je imao najmanje jednog mačjeg saputnika. Kada je 1860. preminuo od srčanog udara, pronađen je kod kuće, na svom kauču, pored neimenovane mačke.
Šopenhauer je koristio svoje ljubimce kao primer kako bi potkrepio svoju teoriju da je sopstvo iluzija. Ljudi ne mogu da ne razmišljaju o mačkama kao o zasebnim individuama, poput njih samih; ali ovo je greška, kako je verovao, budući da su, kako ljudi tako i mačke, instance jedne platonske forme, arhetipa koji se ponavlja u mnogo različitih instanci. Na kraju krajeva, svaka od ovih prividnih individua efemerno je otelotvorenje nečeg fundamentalnijeg – beskonačne volje za životom, koja je, prema Šopenhauerovom mišljenju, jedino što zaista postoji."